Najmanja mjera glasnog i tihog učenja

Pitanje

Granica tihog kiraeta (kiraet bi-s-sirr) u namazu jeste da klanjač barem sam sebe čuje; samo izgovaranje jezikom nije dovoljno. Tako [stoji] u hašiji uz „Šerhu-l-Vikaje“. Na to imam ovu primjedbu: iz toga što čovjek sam sebe čuje slijedi i to da će čuti i onaj ko stoji pored, jer će glas koji dopre do vlastitog uha doprijeti i do susjeda, a to je najniži stepen glasnog učenja (džehr). Dakle, poteškoća je u tome što je tiho učenje postalo glasno.

Odgovor

Nije nužno da svaki vlastiti glas koji čovjek sam čuje čuje i drugi. Da, ako neku riječ čuje i onaj ko stoji pored, to nije u suprotnosti s tihim učenjem. [ar]قالوا: لا يضر إسماع بعض الكلمات أحيانًا؛ لحديث أبي قتادة، وهو في الصحيحين، عن النبي ﷺ: كان يقرأ في الركعتين الأخيرتين بفاتحة الكتاب ويسمعنا الآية أحيانًا، ولأن اليسير من الجهر والإخفاء لا يمكن الاحتراز عنه، لا سيما عند…

Izvor: Fatawa Mahmudijja

Pregled. Cijeli tekst se otvara uz uključen JavaScript.