Propis o sedždi tilaveta kod učenja ajeta sedžde u srcu

Pitanje

Jedan čovjek uči Allahov govor, a drugi ljudi sjede i u sebi, u srcu, obavljaju svoj vird (dnevno učenje). Kad taj čovjek dođe do ajeta sedžde, uči ga tiho, a slušaoci taj ajet prouče u srcu, ne izgovorivši ništa jezikom. Dakle, je li sedžda vadžib za svakog ili nije? Molimo da odgovor dadnete s navođenjem knjiga.

Odgovor

Učenjem u srcu sedžda ne postaje vadžib; ona postaje vadžib učenjem jezikom (bilo naglas ili tiho) ili slušanjem. U opisanom slučaju postala je vadžib za onoga ko uči, iako je učio tiho; a slušalac ga nije čuo niti je jezikom učio, nego je učio u srcu, zato za njega nije postala vadžib: [ar]يجب بسبب تلاوة آية، لو كتبها أو تهجاها فلا سجود عليه، بشرط سماعها، فلا تجب على من لم…

Izvor: Fatawa Mahmudijja

Pregled. Cijeli tekst se otvara uz uključen JavaScript.