Raspolaganje sluge imovinom onoga kome služi

Pitanje

Pitanje: (1) Od dvojice – Zejda i Amra – Zejd je duhovni učenik, a Amr je duhovni učitelj. Zejd je tražitelj znanja (talibu-l-ilm), a Amr boluje od paralize. Zejd nema nikakvog sredstva i izvora za pokrivanje svojih životnih troškova, a Amr je poštovani starac, pa zato ima izvor prihoda, i to: Amr uzima novac za amajlije, njegovi učenici mu šalju, posjetioci daju darove, a u slučaju potrebe i sam traži. Uza sve to, Amrovih sredstava ima dovoljno da se prehrani on sam.

Odgovor

(1) Služiti svom duhovnom učitelju prava je sreća, a pogotovo kad je bolestan: to je veoma potrebno i donosi nagradu. Međutim, njegove stvari, novac, hranu i slično nikako ne treba koristiti bez njegovog pristanka. Ne treba smatrati dovoljnim ni njegovu šutnju: u slučaju potrebe treba ga zamoliti, i kad rado da dozvolu – tada se može koristiti.

Izvor: Fatawa Mahmudijja

Pregled. Cijeli tekst se otvara uz uključen JavaScript.